Ali daljina nas kida i slama :3

Danasnji blog je o daljini.Svima tako poznatoj daljini.Svako ima nekog ko je daleko,daleko.

I cak ako mu nikada niste uzivo videli oci,niti mu culi glas,i dalje vam je drazi,no neke osobe koje su tu,pored vas.Uvek sam razmisljala na taj nacin.A sve kako vise odrastam sve vise shvatam da je zapravo to sto mislim istina.Jedna ogromna istina.Svako ima nekog ko je daleko,znam da sam vec rekla taj deo,ali svejedno...

''Daljina tako malo znači, kada se neko voli.”
 - Možda, ali opet znači. To je verojatno rekla neka budala, koja ni ne zna kako je kada je neko daleko, nije pored tebe. Kada ne možeš osetiti njegov miris,dodir, ne možeš ga poljubiti, pogledati ga u oči, ili se smejati zajedno s njm. Kada ne možete šetati zajedno i držati se za ruke, ili se glupirati u nekom parku. Jednostavno ti fali, fali ti sve to s tom osobom, a najviše, fali ti on. Pa zato, daljina ne znači, ona ubija.Ubija nas kao male sićušne mraviće.

Svi nešto čekamo,nešto,neko čudo.''Ljudi,čuda ne postoje! Okej,postoje ali ne baš uvek''.Neće se svako na kraju spojiti.Otkud mozeš znati da ćeš ikada videti njegove oči.Nikako ne možeš.Osim ako nisi Alex Russo,pa da zamahneš štapićem i stvoriš se tamo,kod te osobe.Zato,ljudi verujte u čuda,koja postoje! Ja bar verujem u njih,možda vi ovaj tekst nećete razumeti,ali izašao mi je iz srca i došao do ovde.

                                                           

                                                                                                                       XOXO,Ivana ;*